Poslednjih nekoliko nedelja, koliko traje kriza na barikadama na severu Kosova i Metojije, predsednik republike ne prestaje da plaši narod.
Strah je verovatno najjače oružuje za paralisanje mase. Stalno pominjanje kako ne želi majkama da vraća sinove u mrtvačkim sanducima, naizgled ostavlja utisak njegove humanosti.
Međutim, o čemu se zapravo radi?
U slučaju stvarnog rata, ratovaće profesionalna vojska koju predsednik hvali već čitavu deceniju. Kako je od nule „posle žutih“ morao da jeformira, i kako je najbolja i najveća u regionu.
U slučaju nekog težeg ratnog stanja, na red dolaze rezervne starešine, aktivna rezerva (bivši vojnici po ugovoru) svi koji su prošli profesionalnu obuku.
Kako Srbija već više od petnaest godina nema redovno služenje vojnog roka, tako ne mogu ni biti pozivani sinovi majki koje on stalno pominje.
Eventualno, bi bili pozivani trećepozivci (preko pedest godina) ili oni koji su još u prošlom veku služili vojni rok.
Sve gore navedeno, ukazuje da predsednik nama govori da mi zapravo i nemamo vojsku koja može adekvatno da odgovori na postavljene zadatke.
I ne samo to, nego da ona nije ni izbliza tako dobro opremljena i obučena kako je predsednik predstavlja, ako je potrebno pozivati poptpuno neoubučene ljude koji su oružje videli samo na filmu.